Свака срећна породица...

Једном давно, некакав мудар човек рече да све срећне породице личе једна на другу, а да је свака несрећна породица несрећна на свој начин. Ма колико да је ова, речима обликована, мисао исправна. Ја бих додао да је свака срећна породица слична свакој несрећној породици. Разуме се да оне нису исте. Та ни близанци нису исти, као ни људи што дишу исти ваздух и пију исту воду нису исти. Тако да полазим од те претпоставке да су оне сличне. Само их пажљиво погледајте и видећете колико су сличне. На пример. Срећна породица мисли да је најсрећнија у својој срећи, као што и свака несрећна породица мисли да је најнесрећнија у својој несрећи. Па се води и истом мишљу, да се несрећа не меша у посла срећи,као и да се срећа не меша у посао несрећи. Те сходно и том размишљању живе и преживљавају или пак проживљавају овај живот. Оне чак и не воле пуно да ризикују. Не. Ни случајно. Боје се да се њихову срећу не одмени несрећа, а да њихову несрећу не одмени срећа. Оваква упоређивања можете низати као бисере на бесконачан конац. Још се морам захвалити изузецима који и у овим тешким временима постоје.

Свака сличност са материјалним богатством не постоји.

До следећег писанија вас поздрављам.

Лаж

Битна ствар, коју сам успео књигама још боље да видим, јесте та, да је једна од битних појава у нашим животима Лаж, као и сама њена замисао. Неки ће се од вас питати зашто је ова реч написана великим(иако бих, пре рекао узвишеним) словом. Зато драги моји, што се водим мишљу, да је она наш предак, наш потомак и оно најважније. Да смо то ми сами. Смешно, али још више тужно је то што, када би на неколико битних момената остали без лажи, свет какав познајемо би попут мехура сапунице пукао. Почев од нас ситних људи, као домине. Једна по једна, па док све не попадају у црни прах од којих су саздане. Но, то је још једна од сулудих теорија дворске луде. Лаж може бити моћан савезник, али исто тако још моћнији противник. Због тога, памет у главу. Јер колико пута се десило да водоноши досади вода, па му се коса учини престолом краљевским. Чудна је та Лаж. Осећамо се под њом сигурно иако знамо да је кров избушен попут старог џепа на капуту. Осећамо се сигурно иако врата што нас чувају од бесних паса, а још беснијих газда, су разваљена. Стварно је чудна. Ипак, морамо јој од свег срца захвалити на влаги у кући, сталној вентилацији и још бољем осветљењу.

До следећег писанија вас поздрављам.