У последње време, разни и разне, нас питају како живимо,како проживљавамо и да ли случајно животаримо. Канда ми се чини, да нас питају како би себе питали, 'eл како би нас обавестили да нас увек неко гледа. Но што нас не упитају да ли се са осмехом на лицу будимо или зашто нас боли десна нога, те шепамо ? Но се само чуде левоногом народу. Мислим да за осмех не брину пошто мисле да смо смешни,али ко се коме смеје ? Дебео, пардон елегантно попуњен,напуњен и препуњен, мршавом и сиромашном што од сиромаштва често заборави на ону,обавезну и без сваке сумње неопходну строгост, или сиромах господину што од стомака или каткад, облака,носа или језика не види да су му ципеле блатњаве, но не само ципеле него и ногавице, па каткад блато и до каиша,грла или облака доспе.Него да се ја не бих замајавао са велики стомаци, дуги језици, високе главе и друге господинске делове тела, ја ћу да погледам у небо, да ослушнем цвркут птица и да уживам у животу. Топло вам препоручујем исто, јер од пуно гледања у пајаца можеш постати и сам пајац.
Драги пајаци немо се увредите, то је посао штогод, некога развеселити је нешто племенито.
Драги пајаци немо се увредите, то је посао штогод, некога развеселити је нешто племенито.
Нема коментара:
Постави коментар