Ја сам Музичар. Господар осећања људских, те тако и њих самих. Но, не само господар људи већ свих бића. Чак се и богови делу мом диве. Снага ми лежи у машти. Имам моћ да људе тугом огрнем онда када свега на претек имају и исто тако да их развеселим када немају ништа до земље под ногама и главе, што је тешком муком на раменима носе, под небом бескрајним. Уз моју музику заволе и највеће им непријатеље попут себи најдражих, али и уз музику моју могу да замрзе и саме себе.Ту сам када се рађају, а ни мање не изостајем када одлазе на бескрајно путовање. Време и простор границе ми нису. Немам ни пријатеља ни непријатеља, само публику која је ме слуша. Многи покушавају да моћ моје музике искористе за недела, али не схватају да она контролише њих, а не они њу. Не морате бити ни млади, ни стари да би уживали у мојој музици. Тачније, није битно ни ко сте, ни шта сте, а поготово одакле, јер све су то неважне ситнице које нестају када светла обасјају сцену, а сви се утишају. Тада остајемо само ја и мој инструмент.
Музичар није обична именица, већ рајска титула пред којом су све остале ништавне.
Нема коментара:
Постави коментар