Увек сам се питао зашто се толико убијамо тим критичким зајебанцијама других људи ? Поготово оним зајебанцијама које нас стављају на рафове одавно пусте продавнице, у којима ћемо стајати све док нам не истекне рок употребе, а тада ће нас онај радник, или радница бацити у канту, садржај канте у црну кесу, кеса на ђубриште и све тако даље док од нас остане само назив на огромном списку пропалих производа, још више пропалих идејних стваралаца. Стварно зашто ? Мислим да те зајебанције служе као смешна успомена за тренутке када после много година, месеци, недеља и дана будемо опуштено испијали пиће са друштвом, а у позадини буде ишла песма која нам је била потпора у том смешном периоду. Само ми је жао што се ово не мења, или се тешком муком само питање поставља. Жао ми је што на крају то не испадне само смешна зајебанција, која нас подсећа на некадашње давно прохујало време, већ ми ипак слушајући те зајебанције завршимо на том страшном списку пропалих производа пропале идеје о најбољој путањи сачињавања самих нас. Гледам људе како сваким даном усвајају те зајебенције. Питам их:" Па докле и зашто више ?" А они само уздахну, па са пуно мржње: " А, како да преживим ? Како да друге отхраним и како да они преживе ? " И са тим одговором пуним велике жеље за промене, настављају да похрањују своју децу, њихова деца своју децу и тако у бесконачно. Опет погледам те људе, зар мисле да ће утеха заувек у дому, после тешког дана и још тежих зајебанција из прошлости, бити ? Кад тад ће закуцати и на твоја врата мали бедни радниче. Но, шта више да ти причам кад си ти увек глув за мене.Рећи ћу ти само ово. Буди глув за оне зајебанције, а не за своје срце и душу ! Ако ти се игра, играј ! Ако ти се пева, певај ! Ако си уморан, лези и спавај ! Само немој да слушаш те зајебанције које се представљају путоказима о спокојном и веселом животу до којих, само ти ово неће рећи, ако будеш следио никад нећеш ни доћи.
Више бих волео да са љубављу у срцу и срећом у души скончам, него да живим бесконачно са лажним спокојем после омрженог посла који ме сутра очекује.
Ево једног занимљивог прилога уз овај текст. Премда он у потпуности не приказује горе исписан текст, али ће свакако послужити и развеселити.
Више бих волео да са љубављу у срцу и срећом у души скончам, него да живим бесконачно са лажним спокојем после омрженог посла који ме сутра очекује.
Ево једног занимљивог прилога уз овај текст. Премда он у потпуности не приказује горе исписан текст, али ће свакако послужити и развеселити.
Нема коментара:
Постави коментар