Опет си дошао...

Зашто ме прогониш ? Зар је моја крв слађа од крви других ? Зар је моја душа удобније место за становање од свих места на овом свету. Гледам те. Ватра ти из очију букти, из речи твојих бес куља, а из даха мирис ти меса човечијег допире. Крв црна ти се низ шаке упрљане слива. Срећемо се по ко зна који пут. Само знај, ако ти је разлог доласка исти, слободно се врати. Мало си пута са понудбом том долазио. Кажеш да ми кључеве, за окове што их носим, нудиш. Да их узмем ? А шта ћу њима скинути, чега се ослободити ? Шта ћу то добити ? Само још тежу казну када моје тело што је из праха нестало у прах постане. Узвикујеш : " Пусти ме да ти помогнем, слабе руке да ти оснажим. Дајем ти мач у руке да правду своју избориш и истину докажеш." Помоћ ми нудиш. Оштрицу ми у име правде и истине дајеш. Реци ми молим те. Када је оштрица некоме правду донела ? Та правда од сечива што стиже само једној страни добро доноси. Након те правде о истини, коју ми исто тако помињеш, се суди и пресућује. Они једни ће рећи да је правда оно што су они са правом учинили. Да је правда што су своју правду хтели да изборе. За то време они други ће тврдити супротно и тако у недоглед. Ето твоје правде и истине, које светлим речима описујеш.

Збогом намерниче, зла носиоче ! Знам ја да ти ово није први пут да са прага мог одлазиш. Долазак твој очекујем кад ми нове букагије на ноге ставе. Не брини ти за мене, имаш ти других послова. Таквих што тебе траже, ко' звезда на небу и још више има. Збогом намерниче. зла носиоче !