субота, 2. мај 2015.

Како смо заборавили да причамо (vol. 2)

Разговор. Или га нема, или је врло редак. Толико изумире, да ће се за сто година, а можда и мање, наћи у музејима. Чак ни тада, када буде објашњаван, неће се користити говор." Дошли смо до важног "предмета", који је значајан за људску историју и културу." Групица ће на тренутак усмерити погледе ка малој таблицу на којој пише РАЗГОВОР, погледати пар слика везаних за овај предмет, можда чути нешто о њему преко разгласа и то је то. Онда ће све то усликати и поделити на друштвене мреже. Остали из групе ће то лајковати, поделити и прокоментарисати. Овај историјски тренутак ће трајати свега пар минута и групица ће наставити свој обилазак музеја. Толико о светлој будућности. Ову врсту која се дружи са Јетијем, змајевима и осталим бићима можете наћи још у жучним расправама (иако, оне више подсећају на животињско урликање) и у тренуцима када се испразни батерија на телефону или једноставно останемо без истог. Можда ово мало звучи као сентиментално причање старог говнета, али разговора фали. Да се опустимо и уживамо у њему као у чаши доброг вина или укусној чоколади.

До следећег текста.

Нема коментара:

Постави коментар