недеља, 8. март 2015.

Ја још увек...


Ох, госпо таме која зрачиш светлошћу.

Шапућеш ми топлим заводничким гласом на ухо, док ми се крв у венама леди. Мирис твоје косе ми је испунио тело, завукао се у сваку кост. Грлиш ме толико јако да вибрације мог распламсалог срца, осетим на теби. А ја слабашан, покушавам да се не заљубим у тебе. Палиш цигару, гледаш ме и смешиш се. Хваташ ме за руке, повлачиш ме из столице и водиш на плес. Танго се вечерас игра. Иако се чини да ја водим овај плес, ти, у ствари, вучеш кораке. Никада се лепше нисам осећао, али ја слабашан још увек покушавам да се не заљубим у тебе. Палиш још, једну, гледаш ме оним твојим прелепим очима и смешиш се. Овог пута сам се и ја насмејао. Прилазиш ми. Шапућеш ми још топлијим гласом, а крв се још више леди. Коса још јаче мирише. Грлиш ме све снажније, док ми срце избија из тела. Пољубац.


Умирем. Васкрсавам. Живим и још увек покушавам да се не заљубим у тебе.

Нема коментара:

Постави коментар