Људи кажу да је средњи век био мрачни век за науку,а ја кажем да је 21. век мрачни век за књигу. Престали смо да читамо,престали смо да се лепо изражавамо,да бирамо речи којима бисмо улепшали наш говор. Каткад се осећам као странац у својој земљи,запитам се који је ово језик,зашто је тако празан и зашто нема више оне лепоте која га је красила. Наш народ би требао да почисти прашину туђих израза са нашег језика,сувише се улењио и заборавио да прича. Како време одмиче наше причање личи све више на мумлање него на говор једног разумног човека. Зашто смо се отуђили од књиге и на њу гледамо као на болесног човека,којег свако заобилази?! Књиге читамо само када је то обавезно и свака помисао на читање нам тешко пада као какав напоран физички рад. Ех,када би барем прочитали и то што нам је обавезно,већ смо толико лењи да тражимо препричане текстове на интернету. Заборавили смо да маштамо и некако брзо смо порасли, мислећи да свако ко се не понаша одрасло и ко "не размишља" тако није достојан да буде у нечијем друштву. Прошетајте мало улицом и зауставите било кога и питајте га коју књигу је последњу прочитао. Они ће вас погледати као да причате на кинеском и питати вас :" Шта су вама рекли када су вас пуштали из луднице ? " уз образложење да немају времена за читање. После се чудимо зашто су нам уста зашивена, а мозак на леру. Читајући књиге прошао сам кроз разне битке, упознао многе владаре, пропутовао кроз разне земље, решио многе мистерије и научио многе корисне ствари. Најлепше је када прочитате неку књигу и када после можете да попричате са неким о њој, а да он не гледа у вас као теле у шарена врата.Пре се онај који чита ценио,а сада мислим, да ће нас ускоро прогањати и да ће бити грех узети књигу у руке.Плашим се да ћемо заборавити да причамо,да ће наш језик нестати,да ћемо и ми кренути путем пропасти, јер шта је народ који изгуби језик и културу,а да нико неће ни обратити пажњу, јер ће мислити да је то нормално и сасвим природно.Зато читајте,борите се за књигу, свим својим снагама какве год оне биле,само немојте, да скрштених руку и затворених уста гледате како нестајемо.
Нема коментара:
Постави коментар