среда, 26. фебруар 2014.

Поток

Како је семену потребна вода да би се развило и високо нарасло, тако и човеку недостаје вера како би се уздигао и приближио своме створитељу. Многи народи су тај поток светлости оградили и направили вештачка језера и пустили глас како је тај поток извор зараза и нечистоће. Тај поток је мој народ очувао када му је било најтеже, када му је претило изумирање. Тај поток је очувао језик и културу предака мојих и поставио темеље слободе мога народа. Нажалост, брзо смо у својој слободи заборавили на прави извор светлости и доброте, те смо и ми почели правити вештачка језера и ограђивати се од њега као да је упрљан и као да ћемо се од њега потровати. Ех, народе мој жалим те, јер су ти очи упрљане, твоје су уши запушене, твоја свест је заспала, а твоја уста причају како други нареде. Многи који су покушавали да ти загаде тај поток, нису ни морали да се муче и да крв своју проливају требали су само да те пусте да сам својом незахвалношћу упрљаш тај бистар поток. Зашто ти једини међу народима поткопаваш темеље своје куће који су постављени на костима твојих предака и на њиховој нади да ћеш живети у слободи и у слози са Господом ? Лако скрећеш са пута Божијега и лако се одричеш оних који су за твоју слободу дали своје животе, а величаш оне који су ти нанели највише зла. Народе мој, пробуди се, тргни се ! Пробуди се из тог мрачног сна у који су те успавали они који ти зло мисле, а још веће чине. Опери своје очи водом тог потока и унеси је у своје тело како би оживела твоје замрле органе и како би ти унела светлост у мрачне одаје твојих мисли. Сада када си се умио погледај на своју земљу како је пуста и како је зарасла. Узми плуг у руке своје и поори је и дај јој живота и начини је опет онако лепом каква некад беше. Сада својим очима погледај на оне који су ти злобе нанели, али само их погледај и нека ти они буду опомена. Ако хоћеш да им се светиш, погледај на њих као на децу која своју свест и разум нису развили, јер то они и јесу и размисли да ли би казнио такво неко дете ? Покажи да се разликујеш од звери која без памети лутају овим светом, звери која су пила воде са вештачких језера и која су своју душу упрљала, а свој разум помутила. Надам се да ћеш на време окусити светлост тога потока и да нећеш заувек остати у мраку и незнању, чинећи тако лоше себи, а и својој деци која те уплаканим очима гледају и која те својим слабашним ручицама вуку за твоје скуте и траже под њима заштиту.

Нема коментара:

Постави коментар