Семе звано реч

Нисам сигуран, да ли достојан сам ја да писаљку у руке узмем и да реч начиним. Замислим се некад и погледам на сваку мој реч како написану тако и изречену. Речи су као семена биљака на каквом их земљишту посадиш,са каквом пажњом их одгајаш тако ће и нарасти и узродити плодом. Ако семену подариш пажње, ако размислиш како ћеш да га посејеш и када се трудиш да му посветиш довoљно пажње оно ће те благородно наградити, моћи ћеш да се поносиш њиме и оно ће те међу осталим баштованима узвисити. Али, пак ако то семе посадиш уз пуно мржње и са невољом и злобом оно ће закржљати и иструнути, те ће својом болешћу заразити и остала семена и почеће да се шири не дај Боже као каква куга. Зато сваки пут када изрекнеш или када напишеш реч, пази да та реч буде изабрана разумом и присебношћу , а не људском глупошћу и љубоморoм која ти као каква отровна материја упрља и загади бистар поток. Кадa га посадиш пази да твоје семе брзину свога раста не добије од твоје глупости те да његово корење почне уништавати друге клице и не само клице него и срца као и наду оних чија је та клица представљала наду и опстанак. Ако научиш како да правилно посадиш и одгајиш семе твоја уметност умног баштованства ће се одразити и у многим другим правцима. Због тога тебе који ово читаш или пак слушаш молим да сваки пут када будеш посадио семе речи, да се сетиш да твоје семе може се проширити и израсти брзином смртоносног отрова који у секунди убија човека .