У ово наше напредно доба, ако се оно тако може назвати, људи су све мање заинтересовани за културу. Ех( оно једно са великим уздахом), ево почећу од једног простог примера. Позориште. Значење ове речи се све више губи међу нама и све више личи на оно лепо сећање које у нама буди носталгију. Некада снажно и блиставо, примило је смртоносан ударац од свега оног лажног и исквареног. А, можда нас је искварило ово напредно. Престали смо да ценимо природну лепоту ма које ствари на овом свету, мислећи да ћемо је заменити са овим напредним. Па тако сада, уместо лепог можете чути да је нешто модерно, да је то нешто напредно. Али, у чему смо ми то напредовали ? Елем, да се вратим позоришту. Погледајте мало боље на живот. Зар он помало не личи на позорницу, а људи на глумце ? Када научимо да ходамо по сцени и да искажемо написан текст, пред нама се подигне завеса. Почело је. Маса људи без трептаја и без даха гледа сваки наш покрет који се ниже из секунде у секунду. Временом, у зависности од нашег талента, али најбитније труда и воље наше улоге постају све веће. Сада нас све више људи посматра и сада све више људи долази да нас види. Онако као што се дивимо ружи и онако као што мислимо да ће лепота њеног цвета остати вечна, тако и наша публика очекује да наша глума остане тако узвишена и бесмртна. Онај ко успе да глумом својом прикује своју публику за седишта и исто тако да контролише њихове изразе лица и рекације на сваки његов потез, узвисиће се над осталима. Он ће свој лик, сваку своју реч изречену и сваки свој покрет усадити у душе гледалаца. Последњи комад сваког глумца је његова најважнија представа у животу. Глумац може да бира да ли ће она бити трагична, онако трагична као смрт Ромеа и Јулије чија величанственост достиже бесмтрност, или ће, усред свог узвишеног говора у делу нестати попут бљеска светлости, оставити своју публику збуњену и заувек поставити мистерију која ће се прожимати кроз душе гледалаца и која ће се препричавати занавек. Погледавиши на ове последње комаде глумаца сваки је посебан на свој начин. Зато престаните да будете гледалац ! Престаните да будете обични и престаните да живите у средини ! И, због тога, закорачите даскама које живот значе.
Нема коментара:
Постави коментар