Порекло

У човековој је нарави да, он као свесно и разумно биће, током свог века истражује. Средиште свих истраживања се може базирати на самом његовом пореклу, јер порекло је оно што нас највише привлачи, то је оно што човекову мисао обузима и привлачи током свих векова. У неком тренутку човек свесно као припадник неког народа се заинтересује за порекло тога народа. Али, како да човек сазна порекло свога народа када је оно остало завејано у мећави векова и када је кроз времена као јама, затрпавана костима и наливана крвљу тога народа. Ако не знамо ништа о нашем пореклу како онда да будемо свесни својег идентитета и како онда да се боримо за границе земље наше када не знамо где су оне постојале. Кажу, границе ваше земље су тамо где су гробови ваших предака, тамо где су ваше цркве и манастири. Па, где су ? Рушили их и руше, палили их и пале, пљачкали их и пљачкају, а ми сваки пут када смо устали да их бранимо како речју тако и делом нас су осуђивали као најгоре крвнике и убице, као угњетаваче и као зликовце. Кроз векове смо били растргнути између Истока и Запада, кроз векове смо стајали на граници тих светова и нашим костима, као и нашом проливеном крвљу бранили једне од других и обрнуто. И, како су нам се они одужили ? Гурнули су нас у блато и натерали да им љубимо чизме, као да смо ми њихови робови. Искористили су нашу неслогу и нашу немарност и ударили на темеље наше куће, на наш језик, на нашу културу, на нашу веру и на наше порекло. А сада, сада се називају нашим пријатељима и нуде нам њихову помоћ. Даље од нас погане звери, бежите и срамите се ваших недела и ваших крвних злочина ! Али, авај шта је мој глас наспрам оних који нас воде и који без образа газе по лешевима мога народа, наспрам оних који продају наша гробља и који потпаљују ватру тамо где је нема. Мали је мој пламен како би осветлио тамни бездан. Жалост моја и мојега народа је велика, сузе моје и мојега народа су толике да кад би почеле падати као киша, потоп библијски им раван не би био. Нестаћемо у мрачним вековима који нам долазе. Можда ће нас се неко сетити и рећи: "Беше једном некакав народ, народ који дао животе своје деце како би туђа живела, народ који се у исто време борио сам против себе и против непријатеља својих, народ који је стајао на вододелници култура и народ чија се трагична судбина речима не може исказати. Елем, беше једном некакав народ..."