Тама и светлост. Светлост и тама. Уствари, шта уопште стоји између ова два појма ? Не, не говорим о добру и злу, већ једноставно о светлости и тами. Зашто се човек плаши таме ? Да ли се он боји онога што не види, или се боји онога што би могао да види ? А, шта ако воли више таму него светлост ? Да ли онда покушава да се сакрије у тами од онога што види под светлости ? Зар се светлост може сакрити у тами и може ли се тама сакрити од светлости ? Шта је тама, а шта светлост ? Две ствари на први поглед различите попут неба и земље, али опет толико исте, да када мало боље погледате, не примећујете разлику између њих. Па, у чему је онда њихова разлика ? Ни у чему. Њихова разлика је онолико велика колико је наш вид мали, она је онолико далеко колико је наш вид кратак. Ех, колико се ми ослањамо на свој вид, требао би нам телескоп како би проценили људе. Оно што видимо и у светлу и у тами, то видимо и људима. У људима видимо само онолико колико нам одговара, онолико колико желимо. Ако желимо, ми ћемо на њима видети таму, док заборављамо да испод таме лежи светлости. Али, ако желимо да видимо на њима светлост, видећемо је и опет ћемо заборавити да испод светлости лежи тама. Па, зашто онда постоје светлост и тама ? Ето, ту су како би нас опомињале на наше мане, на наше недостатке. Ту су како би кроз векове записале људску несрећу која почиње и која се завршава обичним погледом. Уплетене су у наше животе неком невидљивом нити, која се не може пресећи. Кроз времена нас уче да превазиђемо своје животињске, своје бедне нагоне. И научише ли нас ? Надам се да ће успети у својој светој мисији. Али, запамтите, не може учитељ бити гласан колико ђаци могу бити глуви.
Нема коментара:
Постави коментар